Kolubara, okrug u Srbiji poznat po prirodnim lepotama, kulturno-istorijskom nasleđu i turističkoj ponudi, uskoro bi mogao postati lider u transformaciji domaće poljoprivrede. U okviru jednogodišnjeg projekta „Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve”, koji zajednički sprovode UN agencije u Srbiji u saradnji sa Nacionalnom asocijacijom za organsku proizvodnju Serbia Organika, predstavnici Biodistrikta Kolubara boravili su u Italiji, u regiji Kampanja gde je uspostavljen prvi biodistrikt na svetu, koji već godinama funkcioniše kao model uspešne i održive poljoprivrede. U periodu od 21. do 25. maja, proizvođači iz Biodistrikta Kolubara, zajedno sa predstavnicima UN agencija i Serbia Organike, bili su gosti Ćilento Biodistrikta.Ova studijska poseta deo je šire inicijative za razvoj biodistrikt modela u Srbiji, sa ciljem postizanja Ciljeva održivog razvoja, posebno onih koji se odnose na iskorenjivanje gladi, rodnu ravnopravnost, odgovornu potrošnju i očuvanje života na zemlji. Razmena znanja – Od regiona do regionaJedna od učesnica studijske posete Italiji bila je Ivana Sretenović sa Ranča Sretenović, porodičnog gazdinstva u Kolubari koje objedinjuje organsku proizvodnju i seoski turizam. Na dedovini Ivaninog supruga, oni su razvili prostor za boravak u prirodi sa apartmanima, organskom plantažom aronije i organskim zasadom šljive. U okviru ranča su osnovali i Muzej šume. ,,Volimo i poštujemo prirodu. Volimo zdravu hranu. Staramo se da naša okolina bude zdrava, da ljudi oko nas imaju svest o ekologiji, biodiverzitetu i svemu što mi radimo i za šta se zalažemo. Tako da je biodistrikt samo prirodno došao kod nas, gde nas je spojio sa ljudima koji imaju istu ideju života kao mi’’, objašnjava Ivana Sretenović.Tokom posete Italiji, najviše ju je inspirisalo koliko su proizvođači okrenuti lokalnoj zajednici i sama činjenica da većina škola i vrtića u svojim menzama koristi namirnice proizvedene u okviru Biodistrikta Ćilento. „Zatvorili su krug: priroda, zdrava životna sredina, zdrava hrana, biodiverzitet i čovek. Oni postoje 20 godina, a mi ćemo uskoro napuniti prvu i dosta smo postigli. Najbitnija činjenica kod nas je da smo jako složna grupa koja veoma dobro funkcioniše, donosi odluke, preuzima akcije“, poručuje Ivana Sretenović. Kolubara kao pionir biodistrikta u SrbijiKako objašnjava Ivana Simić iz organizacije Serbia Organika, Kolubara je odabrana kao pilot oblast zbog postojanja snažne lokalne inicijative, ali i raznolikog potencijala: „Imamo aktere koji su posvećeni razvoju biodistrikta kao što su: proizvođači koji se već bave sertifikovanom organskom proizvodnjom, one koji primenjuju organske i agroekološke metode, zatim one koji se bave seoskim turizmom, ali i škole, institucije i lokalna udruženja koja su otvorena za saradnju.”Na pitanje šta je najveći izazov u prenosu italijanskog modela na domaći teren, Ivana Simić ističe: „Potrebno je strpljenje i postepeno građenje poverenja među onim akterima koji se još uvek nisu aktivno uključili. Ljudi moraju da veruju da ovaj model nije samo još jedan projekat, već način da zajednica postane snažnija i otpornija, ali i da se njihova sredina dodatno razvije i postane prepoznatljiva i cenjena prevashodno u našoj zemlji, ali i na širem nivou.“ FAO i održiva transformacija prehrambenih sistemaOrganizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), koja predvodi implementaciju ovog projekta u Srbiji, vidi biodistrikte kao jedan od važnih alata za uspešnu transformaciju prehrambenih sistema.„Kroz ovu razmenu znanja, naši partneri iz Kolubare su se uverili da su na pravom putu i da održivi modeli ne moraju biti teorija, već da mogu funkcionisati i u praksi“, kaže Aleksandar Mentov, nacionalni koordinator programa FAO u Srbiji. On dodaje da će UN agencije u Srbiji i u narednim mesecima nastaviti da pružaju tehničku i savetodavnu podršku, sa ciljem da Biodistrikt Kolubara postane primer koji će inspirisati i druge regione u zemlji i doprineti održivoj transformaciji prehrambenih sistema.Biodistrikti i njihova budućnost u SrbijiBiodistrikti su geografske oblasti zasnovane na principima i modelu organske poljoprivrede, u kojima poljoprivrednici, građani, pružaoci turističkih i ugostiteljskih usluga, obrazovne i naučne institucije, javne institucije i udruženja uspostavljaju saradnju sa ciljem razvijanja održivih lokalnih prehrambenih sistema, unapređenja upravljanja lokalnim resursima, kao i pospešivanja ekonomskog i socio-kulturnog razvoja oblasti.U narednom periodu, Kolubara bi mogla postati ogledni primer kako se lokalna proizvodnja, zajednička vizija i međunarodna saradnja mogu spojiti u održiv i funkcionalan sistem – u korist ljudi, prirode i budućih generacija.,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’Projekat ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnja inicijativa koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i drugim nacionalnim partnerima., filtered_html

Beograd, 21. mart 2025 – Danas je Svetski dan šuma! Ovogodišnja tema je "šume i hrana", zbog njihove važne uloge u jačanju prehrambene sigurnosti i obezbeđivanju sredstava za život.Pored osiguravanja hrane, goriva, prihoda i zaposlenja, šume su ključne za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju. One obezbeđuju domove za oprašivače, održavaju zdravo zemljište, zadržavaju vodu, nude hranu i hlad za stoku, regulišu temperaturu i deluju kao prirodne barijere protiv vetra. Takođe, povećavaju količinu padavina za poljoprivredne potrebe. Šume su suštinske za opstanak zajednica koje zavise od njih i doprinose ublažavanju klimatskih promena skladištenjem ugljenika.Photo: © FAO/Emilija MaricU okviru obeležavanja Svetskog dana šuma i Dana Pokreta gorana Srbije, Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), u partnerstvu sa Pokretom gorana Srbije, uz saradnju sa Upravom za šume Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije i JKP "Zelenilo Beograd", organizovala je akciju sadnje drveća u Beogradu. Tom prilikom posađeno je 65 sadnica sibirskog bresta u Parku Republike Srpske na novobeogradskoj obali Save između Starog železničkog mosta i Gazele na Starom sajmištu.Menadžer projekta FAO, Predrag Jović, izjavio je: „FAO projektna kancelarija u Srbiji izražava zadovoljstvo što učestvuje u zajedničkoj akciji na današnji dan, Svetski dan šuma, sa Pokretom gorana Srbije. Ove godine, kada gorani obeležavaju 65 godina postojanja, a FAO 80 godina od osnivanja, šumarsko geslo 'Posadite i vi vaša tri drveta' manifestuje važnost šuma, jer ta tri drveta proizvode količinu kiseonika potrebnu jednom čoveku tokom njegovog života. Tema 'Šume i hrana' podseća nas na važnost šuma i šumskih proizvoda za opstanak ljudske civilizacije."Miroslav Mihajilović, sekretar Pokreta gorana Srbije, izjavio je: „Današnjom sadnjom 65 sadnica sibirskog bresta počinjemo obeležavanje jubileja 65 godina uspešnog rada i delovanja, kao i Svetskog dana šuma u okviru manifestacije 'Šume i hrana'. Dobrovoljnim radom naših članova, pošumili smo, zatravnili i ozeleneli preko 408.000 hektara neproduktivnih površina u proteklih 65 godina. Nastavljamo ove aktivnosti širom Republike Srbije."Partnerstvo između FAO i Pokreta gorana Srbije ima veliki značaj za unapređenje održivog upravljanja prirodnim resursima i ekološku edukaciju, posebno ove godine, kada FAO obeležava 80, a Pokret gorana Srbije 65 godina posvećenog rada na očuvanju životne sredine. Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 21. mart Svetskim danom šuma 2012. godine.Ovaj dan se koristi za podizanje svesti o značaju svih vrsta šuma, uz podsticanje zemalja da preduzmu lokalne, nacionalne i međunarodne aktivnosti, uključujući kampanje sadnje drveća.    
 , filtered_html

U delegaciji su bile regionalna direktorka Kancelarije Ujedinjenih nacija za koordinaciju razvoja za Evropu i Centralnu Aziju, Gvi Jap Son, Matilde Mort, stalna koordinatorka UN u Srbiji,  i Mikela Telatin, direktorka višedržavne kancelarije UNOPS-a u Srbiji.  Delegaciju je u Ćupriji dočekala predsednica opštine Jelena Đulinac sa saradnicima i lokalnim partnerima na projektu.Projekat „Kutak za osnaživanje porodice“ je jedan od 20 projekata izabranih kroz javni poziv za podršku organizacijama civilnog društva i lokalnim samoupravama za pružanje socijalno integrisanih usluga. Projekat sprovodi Crveni krst Ćuprija u partnerstvu sa Domom zdravlja i Centrom za socijalni rad, i do sada je kroz različite aktivnosti pružena podrška za skoro 400 korisnika iz preko 70 porodica.Tokom posete, predstavnici UN su razgovarali sa stručnjacima angažovanim na projektu, među kojima su psiholozi, socijalni radnici, lekari, nutricionisti i pedagozi specijalizovani za rad sa decom sa invaliditetom, kao i sa direktnim korisnicima usluga. Prisutni su istakli da ovaj projekat predstavlja odličan primer saradnje lokalnih institucija i organizacija civilnog društva u pružanju važnih usluga osetljivim kategorijama stanovništva. „Ovo je primer društvenog uticaja projekta koji vodi zajednica, i sjajno je videti rezultate ovog integrisanog pristupa različitih društvenih institucija, koji je usmeren na ranjive kategorije društva“, naglasila je Mikela Telatin, direktorka kancelarije UNOPS.Stalna koordinatorka Mort je skrenula pažnju na prioritete rada Ujedinjenih nacija u Srbiji, koje uz ekonomski napredak i zaštitu životne sredine takođe uključuju i podršku za ostvarivanje prava najugroženijih društvenih kategorija. “Ovo je centar koji pruža podršku porodicama koje se suočavaju sa nekim vidom ugroženosti, poput porodica u kojima je prijavljeno nasilje, porodicama sa bolesnim članovima ili počiniocima vršnjačkog nasilja. Ovaj projekat, “Kutak za osnaživanje porodice” koji se sprovodi u Ćupriji, upravo se odvija u skladu sa našim principom - da niko ne bude izostavljen.”Predsednica opštine Ćuprija Jelena Đulinac zahvalila se predstavnici na poseti i UNOPS-u i PRO programu na podršci. “Naš cilj je da na sve moguće načine obezbedimo pomoć porodicama koje su se u nekom momentu suočile sa određenim poteškoćama i omogućimo im ravnopravan status u društvu. Zahvaljujem se UNOPS-u što su prepoznali Ćupriju kao dobrog partnera u sprovođenju projekata koji posebno pomažu socijalno uključivanje onih kojima je pomoć potrebna, čime se potvrđuje da je naše društvo inkluzivno i jednako otvoreno za sve“, naglasila je Đulinac.Program PRO u narednom periodu nastavlja sa aktivnostima, uz dodatne radionice namenjene osnaživanju porodica i unapređenju socijalne uključenosti u Ćupriji i drugde. Program „PRO – Lokalno upravljanje za ljude i prirodu“ zajednički sprovode agencije Ujedinjenih nacija u Srbiji – UNOPS, UNICEF, UNFPA i UNEP, u saradnji sa Vladom Republike Srbije i uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske. , filtered_html

Otkrivanjem umetničke instalacije Digitalna realnost, koja na ogledalima velikih dimenzija prikazuje jezik rodno zasnovanog nasilja kojem su 20 poznatih žena na platformi X bile izložene, Srbija se priključila jednoj od najvećih globalnih kampanja, 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, u organizaciji Kancelarije Ujedinjenih Nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, UN Women u Srbiji, uz podršku Ambasade SAD u Srbiji, EU delegacije, Pravosudne akademije, Ministarstva pravde Republike Srbije, Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i organizacija civilnog društva. Pretnje, uvrede i omalovažavanja prikazana u ovoj instalaciji deo su jezika rodno zasnovanog nasilja kojem su korisnice društvenih mreža u Srbiji svakodnevno izložene, sa fokusom na profile na platformi X  dvadeset javnosti dobro poznatih žena, iz različitih profesija, od kojih su neke učesnice kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama. Uz pomoć ogledala preko kojih su prikazane poruke, posmatrači i posmatračice, stavljeni su u krhku poziciju izloženosti rodno zasnovanom govoru mržnje koji ne sme biti relativizovan i zanemaren, i na koji kao društvo moramo da reagujemo. Instalacija je kreirana u saradnji sa umetnicom Ivom Kuzmanović.Na događaju održanom u EU kući pokrenuta je i incijativa #OdlajkujNasilje, uz prisustvo agentkinja promena Zejne, Anđelke Stević Žugić, Maje Uzelac, Lane Nikolić i Marije Lukić, koja ima za cilj podizanje svesti da je slanje neželjenih sadržaja u inboks i javno ponižavanje devojaka i žena na društvenim mrežama, danas najčešći oblik nasilja u digitalnom prostoru.“Nalazi nedavnog istraživanja UN Women sprovedenog u Srbiji veoma su zabrinjavajuci, 84% žena i devojaka koje su bile izložene uvredljivom sadržaju na internetu veruju da su same krive za poniženje koje su pretrpele. Moramo se suprotstaviti toksičnim narativima, pozvati počinioca na odgovornost i stvoriti online prostore koji osnažuju, a ne ugrožavaju žene i devojke”, izjavio je Paul Jukic, politički savetnik ambasade SAD u Srbiji.“Evropska unija podržava politike nulte tolerancije prema nasilju nad ženama i devojčicama online i offline. U današnjem digitalnom dobu posvećeni smo borbi protiv govora mržnje na mrežama i stvaranju bezbednih digitalnih prostora za sve žene i devojke“, izjavila je Plamena Halacheva, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji. „Tokom kampanje 16 dana aktivizma želimo da ukažemo da je digitalno nasilje itekako stvarno, itekako ozbiljno i da ostavlja strašne posledice, a od njege se često ne može pobeći. I svi moramo da budemo svesni da je ono jednako ozbiljno kao i svako drugo nasilje i da bi tako trebalo da bude i tretirano“, izjavila je Brankica Janković, Poverenica za rodnu ravnopravnost.„Žrtve digitalnog nasilja moraju da uživaju zaštitu, moraju da budu osnažene, ali i taj postupak mora da se završi na efekasan način, naravno i sa adekvatnom sankcijom. Kroz to onda žrtve i potencijalne žrtve su svesne da mogu da se izbore i da budu zaštićene”, izjavio je Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.“U Srbiji svaka četvrta osoba izložene je nekom obliku nasilja, u svetu svaka treća devojčica do 15 godina je doživala digitalno nasilje. Digitalno nasilje ima štetne posledice i isto je kao i bilo koje drugo nasilje“, izjavila je Milana Rikanović, direktorka kancelarije UN Women u Srbiji.Čak 84% devojaka i žena u Srbiji misle da su same odgovorne za preživljeno digitalno nasilje, a 54% njih  smatra da počinioci nemaju svest o posledicama i veruju da je njihov postupak bezazlen i prolazan, govore preliminarni podaci prvog nacionalnog istraživanja predstavljeni u okviru inicijative #Odlajkuj nasilje. I javne ličnosti poručuju – odlajkuj nasilje.„Ja nisam kriva što postojim, što sam žena, što sam Romkinja, što sam pevačica ili što sam lepa. Svi mi živimo te duple živote, ovaj realni i sajber život. Ja sam na različite načine naučila da nisam ja kriva i da se ne osećam manje vrednom.” izjavila jeZejna, pevačica.“Ni jedna od nas žena koje su doživele digitalno nasilje nije kriva za tuđe ponašanje. To su ljudi koji možda žive oko nas, možda kupujemo u istoj prodavnici, možda živimo u istom ulazu a možda živimo sa njima u istoj kući, a da to i ne znamo. Zato smatram, uz sve apele, da bi trebalo da naučimo na šta imamo pravo“, izjavila je Anđelka Stević Žugić, glumica.„Mislim da smo u velikoj meri zastrašene i da se veliki broj nas plaši toga kako ćemo biti prikazane online i kako će zapravo naši videi, naši postovi, naše poruke i komentari biti zloupotrebljeni. Moja uloga danas je da ohrabrim žene koje dolaze iz osetljivih društvenih grupa, da puste svoje glasove da se čuju i da bude glasne, da brišu komentare i da se ne upuštaju u rasprave na mrežama“, izjavila je Lana Nikolić, aktivistkinja.„Ja sam prijavljivala nasilje više pod 20 puta, koje se dešavalo u realnom životu i u digitalnoj sferi, ali ne mogu da kažem da imam lepa iskustva u vezi sa prijavljivanjem, jer na žalost institucije nisu reagovale onako kako bi trebalo da reaguju”, izjavila je Marija Lukić, aktivistkinja.“Ćutanjem se normalizuje nasilje i ako to ne želimo, moramo da kada odemo na Internet,  budemo svesni nasilja koje je svakodnevno, i potrebno je da ga prijavljujermo. To jeste teško ali zato to i ne radimo i to jeste jedan od razloga zašto nasilje i dalje postoji“, izjavila je Maja Uzelac, spisateljica i rediteljka., filtered_html